Brod

O kutiji

Iznebuha svoje zabačene strojnosti,

donela me je na svet,

kroz pantalone sušene pod prozorom,

da joj mahovinu među prstima

prošetam suncem.

U kišnom danu.

Leto u kutiji

Čim proćerda i poslednji pakao nad furunom,

otpuhne dugo, kroz okna pregnuta u ptice.

Zaorana iz bledih pejzaža u svetle brazde zaborava,

na licu provetrenog osmeha kajsije.

Po džepovima i teglama, već se zna da u mladosti

Nema ničeg posebnog.

Srce kutije

Krezubo juče ostavlja u prljavim sudovima ,

Neodložnu halapljivost za sutra.

Česma slabašnog srca probada vetrenjače otkucaja:

Časovnik je spao s konja na magarca,

Iskrenim savetima zvonjave.

Sutra se kroz današnjicu, već izdalo.

Ozbiljna potraga

Ovog je puta jako blizu! Neutešno propnut,

petao, zagledan u pokljucano jato zvezda.

Video sam taj krvavi prizor, s mene na uštap tražeći

tanku usnu odgovora, nad krovovima.

Bez naslova

Nema drugog imena za brod

osim puta u kojem se množi.

Put je druga priča, u svakom jedru ispočetka nemušt –

Traži brod da sebe složi.

Između dve reči neba

zavuklo se sve i svašta-

a potreban mu je beskraj da prekinuto usred

neke rečenice ponovo počne.

Ideja

Prosto otkriće koje smeta.

Pre svega snegu, koji se nadao nenametljivosti.

No, previše je zapadao za oči.

Sada, primećen, neće videti sve što je namerio.

Ostaće zapamćen.

Ne kao lani.